Zemljiste

 Analiza zemljista

 Analiza zemljista je veoma bitna i potrebna pre bilo kakvog planiranja vocnjaka ili povrtnjaka. Moze se obaviti u PSSS ( poljoprivredno savetodavna strucna sluzba ) u svim vecim mestima, kao i kod privatnih firmi. Kada je PSSS u pitanju, cena analize po uzorku je oko 15eur. Analizom zemljista dobijamo podatke o stanju odredjenih parametara zemljista, kako bi mogli da izplaniramo primenu raznih mera - djubrenje, kalcifikaziju i sl, a u cilju poboljsanja kvaliteta zemljista i kako bi ga prilagodili odredjenim kulturama ili poboljsali kvalitet zemljista uopste. Ova mera dovodi do značajne racionalizacije upotrebe đubriva u odnosu na, na žalost kod nas zastupljeno đubrenje bez prethodnih analiza zemljišta.

Kod uzimanja uzoraka treba znati sledece:

 - Kako bi se utvrdio kvalitet zemljista, vrsi se analiza dva prosecna uzorka : jednog sa 30cm dubine i drugog sa 60cm dubine, sa proizvodnog zemljista povrsine do 5ha. Ako je povrsina veca od 5ha, tada je potrebno i vise uzoraka.
 - Pod proizvodnom parcelom se podrazumeva zemljište koje je u proteklih nekoliko godina koriščeno na istovetan način (na celoj površini u toku godine ista biljna kultura, ista agrotehnika – npr. đubrenje)
 - Prosečan uzorak se formira od 20-25 pojedinačnih uzoraka zemljišta (broj zavisi od površine proizvodne parcele). Do pojedinacnog uzorka se dolazi pomocu, sonde, asova, burgije za zemlju... Prosecan uzorak se formira od izmesanih pojedinacnih uzoraka i to u tezini od oko 1kg. Pri tom se odvoji kamenje i biljni ostaci, i sve to se stavi u polietilensku kesu, obelezi sa koje je dubine i parcele ( ako ima vise parcela).
 - Ukoliko se po uzimanju uzorci ne dostavljaju odmah u laboratoriju, treba ih izvaditi i raširiti na čistom mestu i na sobnoj temperaturi, kako bi se prosušili. Ovim se takodje skraćuje vreme potrebno za analizu.

 Ja sam analizu obavio u PSSS Kragujevac, ali sve sto sam kod njih dobio je list papira sa podacima analize. Ili nisu strucni, ili nemaju interesovanja za bilo kakav savet, tako da sam prema podacima sa analize, na internetu, sam nasao resenja za poboljsanje kvaliteta zemljista na mojoj parceli. Takodje, s obzirom da ne planiram upotrebu hemijskih sredstava za poboljsanje kvaliteta zamljista, definitivno nisu mogli da mi daju bilo kakve savete, jer na moje pitanje: "da li u PSSS Kragujevac postoji osoba koja me moze posavetovati o organskoj i biodinamickoj proizvodnji?" dobio sam odgovor da kod njih ne postoji zaposleni koji je upucen u to, kao i da su pojedinci isli na seminare povodom toga, ali da nisu stekli nikakvo znanje.

Mere za poboljsanje kvaliteta zemljista

 Kod zemljista na mojoj parceli je bio problem nizak nivo humusa i dosta kiselo zemljiste. Zemljiste je u tom slucaju potrebno u jesen nadjubriti stajnjakom i izvrsiti kalcifikaciju, a na prolece naredne godine potrebno je posejati travnu mesavinu za zelenisno djubrenje.

Stajnjak


 Prvenstveni cilj organskog đubrenja jeste povećanje biološke aktivnosti zemljišta, a time i njegove plodnosti. Unošenjem organske materije popravljaju se fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta. Zbog veće aktivnosti organska materija ima veliki uticaj na celokupnu dinamiku zemljišta i na svenjegove osobine.
Unošenjem organskih đubriva u zemljište unose se i korisni mikroorganizmi, a istovremeno se aktivira rad mikroorganizama u zemljištu. Razgradnjom, uneta organska materija se delimično mineralizira, ali iz produkata razgradnje se sintetizuju nova visokomolekularna organska jedinjenja – humusne materije. Humus je izuzetno značajan u zemljištu, jer utiče na čitavu dinamiku i na sve osobine zemljišta i zato se i naziva regulatorom plodnosti zemljišta. Od te regulatorske funkcije posebno je značajan njegov uticaj na sposobnost zemljišta za bolje primanje i zadržavanje vode, zatim uticaj na strukturu, na vodni, vazdušni i toplotni režim. Teška glinovita zemljišta unošenjem organske materije postaju rastresitija, a laka peskovita vezanija, više zaštićena od erozije i deflacije. Mineralizacijom organske materije oslobađaju se biljna hraniva i ugljen-dioksid, neophodne materije u procesu fotosinteze. Ugljen-dioksid oslobođen razlaganjem organske materije doprinosi aktiviranju hraniva iz postojeće rezerve zemljišta, povećavajući njihovu pristupačnost za biljke.
 Zbog najmanjih gubitaka korisnih materija zgoreli stajnjak je najbolje rasturiti i zaorati u jesenjem periodu, kako bi se izbegle visoke temperature, a takodje to je i period kada su zavrseni ostali radovi u polju. Stajnjak odmah po rasturanju treba zaorati na odgovarajuću dubinu. Ako se stajnjak kasnije zaorava nastaju veliki gubici::
- vrednost odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja, je 100%;
- vrednost stajnjaka zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%;
- vrednost stajnjaka zaoranog 24 sata posle rasturanja je 70%;
- vrednost stajnjaka zaoranog 4 dana posle rasturanja je 50%.
 Preporucene kolicine stajnjaka su 8-10 t/ha. Time se oživljava aktivnost zemljišnih organizama, što veoma pozitivno deluje na plodnost zemljišta. Na zemljištima siromašnim u humusu i hranivima i gde dugo vremena nije đubreno organskim đubrivima, zatim na glinovitim i peskovitim zemljištima treba đubriti obilnije, jer stajnjak popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, tako da se u tim slucajevima preporucuje i do 20t/ha.

Kalcifikacija

 Pod kalcifikacijom zemljišta podrazumevamo meru kojoj je cilj da kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i normalno. Ovaj zadatak se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljištu.
 Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su podeljena u pet grupa:
- I alkalna (>7,20 pH u M KCI),
- II neutralna (6,51-7,20),4
- III slabo kisela (5,51-6,50),
- IV kisela (4,51-5,50) i
- V jako kisela (<4,50).
 Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih voćnih vrsta su: jabučasto (5,2-7,7), koštičavo (5,7-7,7), jezgrasto (6,0-7,0) i jagodasto (5,1-6,5). Kao što se vidi sve voćne vrste bolje uspevaju na zemljištu sa slabo kiselom do blago alkalne reakcije.
 Količine unetog krečnog materijala  se kreću, u zavisnosti od pH zemljista i vrste krecnog materijala, od 1-3 t/ha a mogu ići max do10 t/ha. Takodje je bitno znati da je istovremena upotreba krecnjaka i stajnjaka izuzetno efikasna jer se ova djubriva medjusobno dopunjuju iz razloga sto bi krec unet bez organskog djubriva ostao nevezan i neiskoriscen. Takodje, organsko djubrivo, iako bogato makro i mikro elementima, nije kompletno i ne pruza sve ono sto je neophodno za biljku.
 U vezi kalcifikacije treba znati:
- kalcifikacija ne iskljucuje djubrenje organskim i mineralnim djubrivima
- efekat kalcifikacije u prvoj godini je najslabiji, a u narednim godinama je mnogo jaci
- dejstvo kreca na prinose traje veoma dugo, tako da se na istoj parceli obavlja ponovo tek za 5-10 godina, i to sa manjom kolicinom krecnog materijala nego prve godine
  Glavni trosak kod kalcifikacije je prevoz krecnog materijala, a sama sredstva za kalcifikaciju su jeftina jer uglavnom predstavljaju otpadni materijal u velikim pogonima, npr. krec se koristi u proizvodnji secera gde secerane dobijaju na kraju procesa proizvodnje saturacioni mulj, koji je izvrstan za kalcifikaciju jer takodje sadrzi i velike kolicine organskog materijala. Podatke o kolicini krecnjaka u pojedinim sredstvima za kalcifikaciju, kao i potrebne kolicine sredstva po ha, mozete dobiti kod samih prodavaca. Sadrzaj CaO u pojedinim vrstama krecnih materijala koji se mogu koristiti za kalcifikaciju:
- negaseni ( peceni ) krec 70-90% CaO
- gaseni krec 60-70% CaO
- krecnjak 50-55% CaO
- dolomit 30% CaO + 20% MgO
- saturacioni mulj 20% CaO + 15% organske materije
- lapor 10-90% CaO
 Za kalcifikaciju sam koristio "NJIVAL", proizvod rudnika "PLANA" kod Paracina, jer mi je bilo najblize za transport, a rasturanje je obavljeno prikljucnom masinom "ciklonom". Nakon rasturanja zemljiste je potanjirano jer je dan pre zaoran stajnjak.

Zelenisno djubrenje

  Zelenisno djubrenje predstavlja unosenje u zemljiste nadzemne mase za to posebno gajenih biljaka. Ono obogaćuje zemljiste hranljivim materijama,popravlja strukturu,suzbija korove,podstice mikrobiolosku aktivnost zemljista. Moze se koristiti zasejavanjem povrsina nakon zetve u jesen, a moze se koristiti i kao medjuusev - kod vocnjaka npr.
 Za zelenisno djubrivo se mogu koristiti razlicite vrste biljaka, ali najbolji rezultat daju leguminoze. Svojim razlicito razvijenim korenskim sistemima ( plitko i duboko korenje ) mogu da nastane najrazlicitija stanista. Velika prednost leguminoza je sto uz pomoc bakterija fiksiraju azot i ispustaju ga u zemlju. Te bakterije zive u tesnoj simbiozi sa korenom biljke i na njemu stvaraju kvrzice, tzv nodule. U nodulama se vezuje azot koga ima u vazduhu i on se dalje preko korena prosledjuje biljci koja ga ukljucuje u svoj ciklus ishrane. Bakterije za uzvrat od biljke dobijaju potrebne ugljene hidrate. Kada biljka umre ona se razlaze u humus koji obogacuje zemljiste. U najcesce koriscene leguminoze spadaju : grasak, pasulj, razne deteline, lupina...
 Najcesce se na parcelama koristi samo monokulturno zelenisno djubrenje, odnosno koriscenje samo jedne vrste biljaka. Bolja varijanta je da se napravi dobra mesavina biljaka, kako bi se pojedine biljke medjusobno dopunjavale u obogacivanju zemljista. Razlicite biljke koje zajedno ucestvuju u zelenisnom djubrenju obezbedice i razlicite insekte i mikroorganizme potrebne zemljistu. Zanemaren znacaj biomase na zemljistu je sto se odrzavanjem ovog bio pokrivaca stiti tlo od uticaja vremenskih prilika -vetar, nevreme, padavine, temperatura, sunce, i sto se zadrzava sva potrebna vlaga i hranjive materije. Biljni pokrivac stiti tlo od mraza, tako da se ono mnogo teze smrzava i mraz ne prodire duboko. Na taj nacin zivi svet u tlu moze da nastavi svoj rad u gornjim slojevima do kasne jeseni pa i u zimu. Zato treba razmisliti o izbegavanju najcesce primene zaoravanja bio mase u jesen. Ako se bio masa jednostavno ostavi na zemljistu, priroda ce sav posao obaviti sama. Sneg ce pritisnuti biljni pokrivac, i pocinje lagani proces raspadanja.

Biljke za zelenisno djubrenje u vocnjaku

Нема коментара:

Постави коментар

Постави коментар