Godina 2011. Roditelji su presli da zive u Niksic, selo nadomak Kragujevca. U meni se tada rodila zelja a i mogucnost da i sam postanem vlasnik nekog parceta zemlje i da na njemu stvorim svoj kutak za porodicnu biodinamicku proizvodnju voca, povrca, kao i izgradnju potrebnih pratecih objekata - brvnara, podrum...
Nakon neuspelih pregovora i potrage, zapala mi je za oko parcela nedaleko od mesta gde su se naselili moji roditelji, tacnije putem udaljena svega oko 300m a visinski oko 100m.
Raspitao sam se i cuo da se prodaje. Parcela je bila na dobroj lokaciji ali kakva je sama povrsina nije se moglo videti jer nije sredjivana par desetina godina i sve je bilo zaraslo u korov i bagrem. Slucajno, vlasnici su bili isti oni ljudi koji su pre vise desetina godina mom dedi prodali plac na kome sada zive moji roditelji. Resio sam da se upustim u avanturu i kontaktirao prodavce. To je vec bilo prolece 2012 godine.
Do jeseni sam isplatio plac, preveo na svoje ime. Plac je povrsine 37,5 ari, skoro pravilna cetvrtka 55x65m, na raskrsnici dva asfaltna puta, svega par stotina metara od autoputa i 12km od Kragujevca. Postiji nagib prema zapadnoj strani od oko 9% i nalazi se na 190m nadmorske visine. Bilo je vreme za pocetak sredjivanja.
Najpre je trebalo iskrciti bagrem i ostalo rastinje, zatim iskopati odvodni kanal sa gornje strane do puta, zatim postavljanje betonskih cevi u kanal da bi se obezbedio prilaz do ulaza, nasipanje istih..., to je podrazumevalo visednevno angazovanje bagera.
Plac smo ogradili bagremovim koljem, i postavljena je pletena plastificirana zica.
Sto se tice zemljista, uradjena je analiza i posto je zemljiste bilo dosta kiselo kupljena je potrebna kolicina krecnjaka koji je zajedno sa stajnjakom zaoran.
Od tetke sam otkupio brvnaru, staru preko 100 godina, stara camovina. Zajedno sa dodatnom gradjom dovezeno je sve na plac i ostavljeno da saceka naredno prolece.
U tom je dosao sneg, zima i kraj 2012 godine.
Nakon neuspelih pregovora i potrage, zapala mi je za oko parcela nedaleko od mesta gde su se naselili moji roditelji, tacnije putem udaljena svega oko 300m a visinski oko 100m.
Raspitao sam se i cuo da se prodaje. Parcela je bila na dobroj lokaciji ali kakva je sama povrsina nije se moglo videti jer nije sredjivana par desetina godina i sve je bilo zaraslo u korov i bagrem. Slucajno, vlasnici su bili isti oni ljudi koji su pre vise desetina godina mom dedi prodali plac na kome sada zive moji roditelji. Resio sam da se upustim u avanturu i kontaktirao prodavce. To je vec bilo prolece 2012 godine.
Do jeseni sam isplatio plac, preveo na svoje ime. Plac je povrsine 37,5 ari, skoro pravilna cetvrtka 55x65m, na raskrsnici dva asfaltna puta, svega par stotina metara od autoputa i 12km od Kragujevca. Postiji nagib prema zapadnoj strani od oko 9% i nalazi se na 190m nadmorske visine. Bilo je vreme za pocetak sredjivanja.
Najpre je trebalo iskrciti bagrem i ostalo rastinje, zatim iskopati odvodni kanal sa gornje strane do puta, zatim postavljanje betonskih cevi u kanal da bi se obezbedio prilaz do ulaza, nasipanje istih..., to je podrazumevalo visednevno angazovanje bagera.
Plac smo ogradili bagremovim koljem, i postavljena je pletena plastificirana zica.
Sto se tice zemljista, uradjena je analiza i posto je zemljiste bilo dosta kiselo kupljena je potrebna kolicina krecnjaka koji je zajedno sa stajnjakom zaoran.
Od tetke sam otkupio brvnaru, staru preko 100 godina, stara camovina. Zajedno sa dodatnom gradjom dovezeno je sve na plac i ostavljeno da saceka naredno prolece.
U tom je dosao sneg, zima i kraj 2012 godine.
Нема коментара:
Постави коментар