Danasnja poljoprivreda se temelji na potrebi za poznavanjem savremenih metoda zastite biljaka i zivotinja kao i na maksimalnoj upucenosti na raznovrsna hemijska sredstva koja se za to koriste. Bilo da se covek bavi ratarstvom, vocarstvom, stocarstvom, cvecarstvom, hortikulturom itd., da bi izdrzao konkurenciju i opstao na trzistu mora da zna kada i koliko ce koristiti pomenuta hemijska sredstva, a takodje mora iz mnostva proizvodjaca odabrati onog pravog koji ce ga sa tim sredstvima snabdeti. Na raznim televizijskim kanalima imamo vise emisija o poljoprivredi, gde mozete biti potpuno informisani o svim sredsvima kako za ishranu i zdravlje zivotinja, tako i za zastitu i prihranu biljaka. Takodje sve je vise novih, hibridnih sorti biljaka i zivotinja. Prateci pomenute emisije, kao i nekoliko casopisa koji se bave poljoprivredom, zakljucio sam da se 90% priloga i tekstova, da ne pomenem reklame, baziraju i svode na primenu hemijskih sredstava u poljoprivredi kao i upotrebu hibrida u stocarstvu i ratarstvu. Takodje, isti slucaj je i kod interneta - na forumima i sajtovima sve je u okvirima hemije. Na isto nailazimo i ako odemo u poljoprivrednu apoteku ili se obratimo veterinaru ili PoljoprivrednoSavetodavnojStrucnojSluzbi. Iz godine u godinu sve su veci zahtevi za novom primenom hemije u poljoprivredi, negde zbog poboljsanja izgleda i velicine proizvoda, negde zbog pojave novih i novih bolesti i stetocina. Poljoprivrednici imaju sve vecu potrebu, a ja bih rekao i zavisnost, za pracenjem pomenutih emisija, casopisa, internet portala i angazovanjem "strucnjaka" iz firmi koja ce im dopremiti sredstva koja ce unaprediti njihovu proizvodnju. Naravno nije tu samo ta potreba za informisanoscu, vec i kostantno sve veca ekonomska ulaganja u sama sredstva, savete, transport, nove masine, mehanizaciju itd. Za uzvrat "kompanija koja ce vam prodati potrebno hemijsko sredstvo ce svoje strucnjake cak poslati helikopterom da spasi vase useve".
Malo po malo, decenijama unazad, poljoprivrednik - seljak, je nesvesno dosao pod uticaj sistema koji nikako nije njemu od koristi. Korist u celoj prici izvlace mnoge kompanije koje proizvode hemiju koju poljoprivrednici koriste u svojoj proizvodnji, kompanije koje proizvode mehanizaciju koja "olaksava" rad i primenu hemijskih sredstava, kompanije koje se bave uvozom novih hibridnih sorti biljaka i zivotinja koje opet zahtevaju sve veca ulaganja u hemijska sredstva kako bi se uopste udrzali, koriscenje novih hibridnih sorti semena i sadnica koja nemozete sami da proizvedete i nakon zetve ostavite za sledecu godinu vec ste primorani da svake godine ponovo nabavljate ista, ili ako zelite da prosirite zasad pod vocem morate da kupite nove sadnice. U ovom sistemu je i sama drzava, tacnije odredjeni politicari koji omogucavaju izglasavanje odgovarajucih zakona i "guraju" odredjene kompanije, subvencionisu ono sto je odgovarajucem lobiju u interesuju. Sistem je jednostavno osmisljen da se sav novac iz proizvodnje izvuce od seljaka i dodje u ruke mocnicima kojima je seljak samo orudje koje stvara za njih. Cak je svest poljoprivrednika dovedena na taj nivo da su srecni i zadovoljni ako uspeju da ishrane porodicu i ostanu "na pozitivnoj nuli".
Godinama unazad u poljoprivrednu proizvodnju su uvedene hibridne sorte zivotinja koje zahtevaju veliku paznju kako bi se odrzale, takodje zastupljene su nove sotre voca, povrca i zitarica cija proizvodnja je nezamisliva bez upotrebe hemije. Zanemarene su stare sorte koje nisu zahtevale previse paznje i upotrebu hemijskih sredstava. Sve je to maksimalno podrzano medijima, a pod uticajem lobija kome takvo stanje stvari odgovara. Savremena "hemijska poljoprivreda" je u startu omogucila da se uz manje rada ostvare veci prinosi na poljima. Medjutim nakon par decenija ustaljeni nacin uzgoja u monokulturama kao i primena vestackih sredstava za prskanje i djubrenje napravilo je veliku stetu zemlji, humus se potpuno ispostio, sastav zemljista se pogorsao, usevi su postali potpuno zavisni od hemijskih dodataka. Zdravlje ljudi se takodje pogorsalo usled konstantnog konzumiranja proizvoda tretiranih hemijskim sredstvima.Da li mora tako? Naravno da ne.
Svuda u svetu se javlja nova svest, svest o bioloskoj poljoprivrednoj proizvodnji, permakulturi, "bezradnoj poljoprivredi", organskoj proizvodnji, biodinamickoj proizvodnji... Svaki od ovih oblika "budjenja" svesti kod ljudi se svodi na jedno isto - na povratak prirodi, njenom ocuvanju i samim tim ocuvanju zdravlja.
Prvi i osnovni korak svakog poljoprivrednika bi bio da u okviru svog poljoprivrednog gazdinstva zapocne proizvodnju zdrave hrane bar za svoje potrebe. Vremenom bi potrosaci poceli da traze da i za njih proizvodi budu na taj nacin proizvedeni. Sadasnje stanje stvari je da se proizvodi "vestacka" hrana bez ukusa i za prodaju i za sopstvenu potrosnju, a cesto se ovakvi bezlicni proizvodi uvoze i plasiraju na domace trziste po ogromnim cenama. Doslo je do toga da smo zaboravili kakvog ukusa treba da bude voce, povrce, meso. Potrebno je sto pre povesti racuna o zemlji jer uskoro ce doci do toga da vise nikakva hemija nemoze da pomogne da na njoj nesto nikne. Tada ce poceti da nam prodaju supstrate koje bi postavljali po njivama da na njima proizvodimo, jer ce zemlja biti neupotrebljiva. Moramo se sto pre okrenuti pripodi i njenim logicnim tokovima, da zajedno sa njom stvaramo hranu za sebe i svoje bliznje, jer zemlja, priroda, nije "proizvodni pogon" koji treba sto vise iskoristiti, vec zivi, osetljivi, viseslojni sistem ciji smo i mi deo i gde svaki taj deo ima svoju ulogu.
Malo po malo, decenijama unazad, poljoprivrednik - seljak, je nesvesno dosao pod uticaj sistema koji nikako nije njemu od koristi. Korist u celoj prici izvlace mnoge kompanije koje proizvode hemiju koju poljoprivrednici koriste u svojoj proizvodnji, kompanije koje proizvode mehanizaciju koja "olaksava" rad i primenu hemijskih sredstava, kompanije koje se bave uvozom novih hibridnih sorti biljaka i zivotinja koje opet zahtevaju sve veca ulaganja u hemijska sredstva kako bi se uopste udrzali, koriscenje novih hibridnih sorti semena i sadnica koja nemozete sami da proizvedete i nakon zetve ostavite za sledecu godinu vec ste primorani da svake godine ponovo nabavljate ista, ili ako zelite da prosirite zasad pod vocem morate da kupite nove sadnice. U ovom sistemu je i sama drzava, tacnije odredjeni politicari koji omogucavaju izglasavanje odgovarajucih zakona i "guraju" odredjene kompanije, subvencionisu ono sto je odgovarajucem lobiju u interesuju. Sistem je jednostavno osmisljen da se sav novac iz proizvodnje izvuce od seljaka i dodje u ruke mocnicima kojima je seljak samo orudje koje stvara za njih. Cak je svest poljoprivrednika dovedena na taj nivo da su srecni i zadovoljni ako uspeju da ishrane porodicu i ostanu "na pozitivnoj nuli".
Godinama unazad u poljoprivrednu proizvodnju su uvedene hibridne sorte zivotinja koje zahtevaju veliku paznju kako bi se odrzale, takodje zastupljene su nove sotre voca, povrca i zitarica cija proizvodnja je nezamisliva bez upotrebe hemije. Zanemarene su stare sorte koje nisu zahtevale previse paznje i upotrebu hemijskih sredstava. Sve je to maksimalno podrzano medijima, a pod uticajem lobija kome takvo stanje stvari odgovara. Savremena "hemijska poljoprivreda" je u startu omogucila da se uz manje rada ostvare veci prinosi na poljima. Medjutim nakon par decenija ustaljeni nacin uzgoja u monokulturama kao i primena vestackih sredstava za prskanje i djubrenje napravilo je veliku stetu zemlji, humus se potpuno ispostio, sastav zemljista se pogorsao, usevi su postali potpuno zavisni od hemijskih dodataka. Zdravlje ljudi se takodje pogorsalo usled konstantnog konzumiranja proizvoda tretiranih hemijskim sredstvima.Da li mora tako? Naravno da ne.
Svuda u svetu se javlja nova svest, svest o bioloskoj poljoprivrednoj proizvodnji, permakulturi, "bezradnoj poljoprivredi", organskoj proizvodnji, biodinamickoj proizvodnji... Svaki od ovih oblika "budjenja" svesti kod ljudi se svodi na jedno isto - na povratak prirodi, njenom ocuvanju i samim tim ocuvanju zdravlja.
Prvi i osnovni korak svakog poljoprivrednika bi bio da u okviru svog poljoprivrednog gazdinstva zapocne proizvodnju zdrave hrane bar za svoje potrebe. Vremenom bi potrosaci poceli da traze da i za njih proizvodi budu na taj nacin proizvedeni. Sadasnje stanje stvari je da se proizvodi "vestacka" hrana bez ukusa i za prodaju i za sopstvenu potrosnju, a cesto se ovakvi bezlicni proizvodi uvoze i plasiraju na domace trziste po ogromnim cenama. Doslo je do toga da smo zaboravili kakvog ukusa treba da bude voce, povrce, meso. Potrebno je sto pre povesti racuna o zemlji jer uskoro ce doci do toga da vise nikakva hemija nemoze da pomogne da na njoj nesto nikne. Tada ce poceti da nam prodaju supstrate koje bi postavljali po njivama da na njima proizvodimo, jer ce zemlja biti neupotrebljiva. Moramo se sto pre okrenuti pripodi i njenim logicnim tokovima, da zajedno sa njom stvaramo hranu za sebe i svoje bliznje, jer zemlja, priroda, nije "proizvodni pogon" koji treba sto vise iskoristiti, vec zivi, osetljivi, viseslojni sistem ciji smo i mi deo i gde svaki taj deo ima svoju ulogu.
Нема коментара:
Постави коментар